Ignjat, Staša, zet i ja već bejasmo prionuli na pržene krompire. Kako ne beše više velikih stolica u blizini (a ko će čak u drugu sobu da ide), sestra iz hodnika donese malu, da se na nju nasadi. Sedajući i primičući se astalu, lupi nedrima o tanjir, tako lako da ga odiže od stola, te tanjir lako zazveča. Izvinite, reče, velika mi s..a. No to ne bi bila dovoljno dobra fora, da ne primeti kako ja nemam tih problema.
Malo potom, kad ja digoh dupe s velike stolice, ona se poradova, te pohita da sedne. Ne može na onoj maloj, objasni Staši, seče je (kad je tri broja manja). E, ja nemam tih problema, rekoh, samo da joj vratim milo za drago (nije baš da ni tu nemam "problema"; negde nema, negde se preliva).
Malo potom, kad ja digoh dupe s velike stolice, ona se poradova, te pohita da sedne. Ne može na onoj maloj, objasni Staši, seče je (kad je tri broja manja). E, ja nemam tih problema, rekoh, samo da joj vratim milo za drago (nije baš da ni tu nemam "problema"; negde nema, negde se preliva).
Нема коментара:
Постави коментар