Pitali su me o usamljenosti, a ko bi to bolje od mene znao. Što bi rekli -- moj fah!
Usamljenost je kad se osećaš neshvaćeno i neprihvaćeno (ne kažem da si zaista neshvaćen i neprihvaćen, već da se tako osećaš, što u suštini ne menja stvar i kamen što ti dušu pritiska ne čini lakšim), kad nemaš s kim da podeliš svoje misli i svoja osećanja (jer ne možeš i besmisleno je da ih deliš s nekim za kog misliš da to ne zaslužuje ili ga ne zanima), s kim da razgovaraš o svojim problemima, nikog ko bi te razumeo.
Usamljenost je kad se osećaš neshvaćeno i neprihvaćeno (ne kažem da si zaista neshvaćen i neprihvaćen, već da se tako osećaš, što u suštini ne menja stvar i kamen što ti dušu pritiska ne čini lakšim), kad nemaš s kim da podeliš svoje misli i svoja osećanja (jer ne možeš i besmisleno je da ih deliš s nekim za kog misliš da to ne zaslužuje ili ga ne zanima), s kim da razgovaraš o svojim problemima, nikog ko bi te razumeo.
Samoća je korisna umetnicima, onima koji stvaraju u tišini, koji vole da se udubljuju u misli.
Mislim da je lakše ljudima koji vole društvo, ali usamljenici ne mogu protiv svoje prirode. Prvi imaju neutaživu potrebu za društvom i ne mogu bez njega, drugi se u njemu ne snalaze: i usamljenici imaju potrebu, ali ne umeju da iskažu i podele svoju muku i radost s drugima.
Usamljenost se najbolje leči (tačnije, ne leči se -- samo se blaži) razgovorom s ljudima koji su ti slični (ako imaš sreće da takvi postoje i da ih nađeš), ali i boravkom u prirodi i druženjem sa životinjama.
Usamljenost se najbolje leči (tačnije, ne leči se -- samo se blaži) razgovorom s ljudima koji su ti slični (ako imaš sreće da takvi postoje i da ih nađeš), ali i boravkom u prirodi i druženjem sa životinjama.
Na sve to sestra je duhovito primetila: Pitanja se nisu odnosila na tebe, nego uopšteno. (Ko da bih ja govorila o onome u šta se ne razumem.) Bližnji te lako prepoznaju, al' šta će s tobom (da rade) ne znaju.
Нема коментара:
Постави коментар