Mačići gladni, a Ignjat navalio da on iz lončeta natoči mleko u minijaturnu flašu. Daj meni, kažem, ne znaš ti, prosućeš. Ali on ne odustade: lonče i flašica bejahu u njegovim rukama, pa mi samo okrete leđa (kako mu lonče ne bih otela). Znaam, oštro odgovori. 

Ne mogavši s njim da se preganjam, pustim ga da vidi da ne zna i da će proliti. A on ne prolije i pokaže mi da"zna". Bravo, Igi, pohvalih ga. Vi's kolki sam porasto, brecnu se, još pomalo ljut. I, valjda besan što ga svi i dalje smatraju malim (a on je veliki), dodade: Pa vi nista ne znate!
Ne znamo da deca rastu ko iz vode i sa svakim danom bivaju sve spetnija. A kako će napredovati ako im se uskrati prilika da pogreše.