Buba u kadi

Kad su jedne noći sve tri moje sestričine spavale sa mnom, najpre su morale da se okupaju. Sve tri. Odjednom. Puna kada mojih sestričina raznih veličina! Pa peri dve veće delimično (da bude brže i efikasnije; ja vrat, leđa, ruke, noge, one resto), peri onu malu od glave do pete. A one se klibere i ciče, voda pršti na sve strane. Najednom Staša beše dograbila čep, pa, onako pognuta (mislila sam da je htela da pusti vodu), poče  panično da vrišti i baci čep ko oparena. U isti mah skoči mi u naručje, dignu obe noge uvis i čvrsto me stisnu oko vrata.  
Prepala se živa, a to običan čep, ništa mi ne beše jasno. (Starije sestre mlađoj se behu pridružile, pa i same vrište ko za nadnicu.) Jedva razabrah kako kroz plač viče: bubaa, bubaa! Tad obratih pažnju na čep i spazih kako se, zaglavljena u njemu, koprca glista.
Odnesoh hitro Stašu u sobu, da se smiri. Maša i Mia ostadoše u jednom uglu kade, iznad nivoa vode (kojom je glisti lako bilo doplivati da ih slisti) naspram česme i čepa. Pade mi na pamet (besmislica, znam) da je glistu baš jedna od njih dve donela iz bašte (tog dana su s babom i dedom luk sejale). A majka najpre obavi uviđaj, pa, naoružana tanjom cepanicom, ode s glistom da se obračuna.
Otac je potom odmahnuo glavom. Ma ne verujem, reče, da je glista, kako bi stigla dotle. Istina, kako bi glista toliki put prevalila (da se provlači kroz cevi ko partizani na filmu, ne znam kom beše), uvidela sam i ja kasnije. Majka je ostala pri tvrdnji: jeste bila glista, oterala sam je u slivnik.

Kad ja kasnije odoh da se kupam (pa nisam kukavica, a i kupanje mi beše nužno -- i ja sam se po bašti motala), podigoh (ne dade mi đavo mira) čep i videh da je u njega i dalje upletena crvena tračica, koja, istina, liči na glistu. Ali NIJE glista. 
Al' ako se Don Kihot borio s vetrenjačama, što ne može moja majka cepanicom protiv gliste.