Svakog proleća majka pravi neki razmeštaj po kuhinji: sve nešto prebacuje, rotira, sleva nadesno, zdesna nalevo, iz špajza u kuhinju, iz sobe u špajz... Lete ti pred očima šporeti, police, stočići ko sredstva obmane u rukama šibicara.
Tako jedva dočeka da skine čunkove (i napravi mesta), a smederevac gurne u ćošak. (Užasno me uznemirava slika onesposobljenog šporeta. Osećam se nesigurno, čak ugroženo, iako ja uglavnom boravim u sobi, a utikać na TA peći lako je aktivirati.) I svaki put (pa i ovih dana) gotovo smesta nenadano zazimi. Što volim, moram priznati (u sebi se zajedljivo smejem: tako ti i treba). Šporet uvek mora da je u pripravnosti, šta ga diraš, ne ište ti hleba.
Eno je sad uključila kvarcnu peć ne bi li se mleko ukiselilo. Juče ga prirpemila i u ćebad ušuškala, da ima obavezu manje danas jer sutra slavimo Spasovdan. Ali džaba: sudeći po vremenskoj prognozi, nećemo se njime danas sladiti. Torte, pak, što se u frižideru šepure ne mogu se nadati jednakoj sudbini.
Eno je sad uključila kvarcnu peć ne bi li se mleko ukiselilo. Juče ga prirpemila i u ćebad ušuškala, da ima obavezu manje danas jer sutra slavimo Spasovdan. Ali džaba: sudeći po vremenskoj prognozi, nećemo se njime danas sladiti. Torte, pak, što se u frižideru šepure ne mogu se nadati jednakoj sudbini.
Нема коментара:
Постави коментар