Majka je na terasi seckala paradajz (da doturi na trpezu, Spasovdan beše) kad je naleteo stršljen. U paničnom strahu da će je ujesti (a alergična je), nju ili njenu unučad, ona se sa njim sukobila. A stršljen, razume se, takođe u paničnom strahu da će zgubiti glavu, uznemiren i razljućen, u letu se obrušio na njen palac, bocnuo je i nestao nad krovom.
Jao, ujede me, reče staloženo (ko da se ubola na trn) majka, gledajući u "ranu" na prstu. Ja pod jelovinom bejah, al' ne mrdnuh s mesta iz protesta: lepo joj je rečeno da se ne kači s njim, da se skloni i da ga se kloni (vazda nam stršljeni na terasu naleću). Da ona nije tražila kavgu, i stršljen bi otišao svojim putem. E rekla mama da se skloniš, e rekla, ljutito je prekori i Ignjat, dok je kraj mene sedeo.
Sestri, koja baš beše u nabavci, javljeno je da kupi presing. Ne vredi ti to, rekoh majci, ne deluje tako brzo, moraš da ideš po injekciju. Majka, međutim, popi presing i nastavi da reže kupus dok usne ne počeše da joj trne. Hajde u dom zdravlja, reče sestra, dograbivši njenu knjižicu. Možda će da prođe, reče majka. Da prođe, ne lupaj, ženo, dreknusmo. A ona ode do regala -- da promeni majicu. Hajde, ženo, ti si poludela, šta se doteruješ (ne ideš na izbor za mis, sem ako si se na neki onostrani prijavila), šta fali toj majici? (A i da fali, gledaš živa da pretekneš. Baba nam je jednom danima gunđala što smo je u staroj suknji, sa pokojom rupicom, odveli lekaru. Jedine rupe na koje lekari, kad treba, iole obrate pažnju jesu one telesne.) Da nećeš i noge da pereš (okasniš li, možda plakneš noge u Stiksu; sreća te bejahu čiste)? Ona se manu regala i majice, ali, ko ošamućena, zađe u kupatilo, uze češalj i poče da provlači kroz kosu. Aman, prekorismo je opet sestra i ja, šta se češljaš, možeš da odapneš (polučupava), da nećeš možda ladnu trajnu da stavljaš? (Kao da smrt ima ma kakve estetske zahteve! Ta ič nije probirljiva: kanda nasumice sve pred sobom grabi: i staro i mlado, i kljakavo i zdravo, mršavo i debelo, lepo i grdno, navrljeno i doterano...)
Primila injekciju (te joj oduzeli vizu za Had), dali joj infuziju... A uveče razočarano primeti: Nisam znala da radi moja Daliborka (lekarka), mogla sam da joj ponesem malo torte.
O, bože sakloni, ova žena nije normalna! To presvlači majice, češlja se, to se licka, torte za lekare secka, gleda šta će da nazuje... dok smrt nad njom trlja ruke i alavo se oblizuje.
Jao, ujede me, reče staloženo (ko da se ubola na trn) majka, gledajući u "ranu" na prstu. Ja pod jelovinom bejah, al' ne mrdnuh s mesta iz protesta: lepo joj je rečeno da se ne kači s njim, da se skloni i da ga se kloni (vazda nam stršljeni na terasu naleću). Da ona nije tražila kavgu, i stršljen bi otišao svojim putem. E rekla mama da se skloniš, e rekla, ljutito je prekori i Ignjat, dok je kraj mene sedeo.
Sestri, koja baš beše u nabavci, javljeno je da kupi presing. Ne vredi ti to, rekoh majci, ne deluje tako brzo, moraš da ideš po injekciju. Majka, međutim, popi presing i nastavi da reže kupus dok usne ne počeše da joj trne. Hajde u dom zdravlja, reče sestra, dograbivši njenu knjižicu. Možda će da prođe, reče majka. Da prođe, ne lupaj, ženo, dreknusmo. A ona ode do regala -- da promeni majicu. Hajde, ženo, ti si poludela, šta se doteruješ (ne ideš na izbor za mis, sem ako si se na neki onostrani prijavila), šta fali toj majici? (A i da fali, gledaš živa da pretekneš. Baba nam je jednom danima gunđala što smo je u staroj suknji, sa pokojom rupicom, odveli lekaru. Jedine rupe na koje lekari, kad treba, iole obrate pažnju jesu one telesne.) Da nećeš i noge da pereš (okasniš li, možda plakneš noge u Stiksu; sreća te bejahu čiste)? Ona se manu regala i majice, ali, ko ošamućena, zađe u kupatilo, uze češalj i poče da provlači kroz kosu. Aman, prekorismo je opet sestra i ja, šta se češljaš, možeš da odapneš (polučupava), da nećeš možda ladnu trajnu da stavljaš? (Kao da smrt ima ma kakve estetske zahteve! Ta ič nije probirljiva: kanda nasumice sve pred sobom grabi: i staro i mlado, i kljakavo i zdravo, mršavo i debelo, lepo i grdno, navrljeno i doterano...)
Primila injekciju (te joj oduzeli vizu za Had), dali joj infuziju... A uveče razočarano primeti: Nisam znala da radi moja Daliborka (lekarka), mogla sam da joj ponesem malo torte.
O, bože sakloni, ova žena nije normalna! To presvlači majice, češlja se, to se licka, torte za lekare secka, gleda šta će da nazuje... dok smrt nad njom trlja ruke i alavo se oblizuje.
Нема коментара:
Постави коментар