Situacija ničim nije nagoveštavala takvu muku neizdrživu. Toplo predveče, sunce na zalasku, ptičice cvrkuću, zrikavci zriču... Mirno šetasmo s Ignjatom i Stašom. Ignjat vozi trotinet, ja mu čuvam leđa. Staša vozi bicikl, a ona joj pripomaže. Kad najednom moja sestričina tinejdžerka gromoglasno uzdahnu i jauknu, do neba se čulo: Jaao, treba mi dečko!
Ju, prenuh se, šta ti bi? Zar je dotle došlo, da mi kukaš kano sinja kukavica?! (Možda i meni treba, pa grdne suze ne prolivam, kose ne čupam, sudbu ne kunem, boga ne zazivam... Ćutim, trpim i uživam... jer plavoo neboo, svileeni oblaci...) U nevolji se grdnoj nađoh: ne znam da l' pre da hvatam trotinet, da l' bicikl il' nju da pridržavam, od čežnje silne da mi se ne stropošta, sirota.
Treba joj dečko! Ko da je dečko tri'es' evra, pa da nabavimo (nema li u mojoj slamarici, uzmemo gdegod na zajam), list na grani, pa da ga uberemo (i još da biramo: ovog neću, poderan je, ovog progrizao crv, ovaj prerano užuteo...). Gde da ti ga nađem, aman? Gde se to nabavlja, a? Ima l' na Bajlonijevoj pijaci, na Zelenjaku? Možda u nekom tržnom centru? Pre će za nju tamo biti tih novijih modela; ja bih (kad bih... a ne bih) radije nešto neprskano, od stare sorte (a mlado, mlado -- telom poprilično, a duhom totalno) i ta starovremenska, pijačna atmosfera više mi paše.
Za deset-petnaest dana ima diplomski, a njoj treba dečko (baš zapelo, ko da joj krava stala na nogu... pa valjda zato, neki delija kravu da makne). Udarilo proleće u glavu (ne nosim ja džabe šešire), pa ne zna šta je prioritet. Ko da se dečko na putu nalazi. A i da nađeš, ko zna ko ga izgubio, šta ako se vrati? Čekaj da diplomiraš, pa onda u lov, a dotle uči i tiho pati.
Ju, prenuh se, šta ti bi? Zar je dotle došlo, da mi kukaš kano sinja kukavica?! (Možda i meni treba, pa grdne suze ne prolivam, kose ne čupam, sudbu ne kunem, boga ne zazivam... Ćutim, trpim i uživam... jer plavoo neboo, svileeni oblaci...) U nevolji se grdnoj nađoh: ne znam da l' pre da hvatam trotinet, da l' bicikl il' nju da pridržavam, od čežnje silne da mi se ne stropošta, sirota.
Treba joj dečko! Ko da je dečko tri'es' evra, pa da nabavimo (nema li u mojoj slamarici, uzmemo gdegod na zajam), list na grani, pa da ga uberemo (i još da biramo: ovog neću, poderan je, ovog progrizao crv, ovaj prerano užuteo...). Gde da ti ga nađem, aman? Gde se to nabavlja, a? Ima l' na Bajlonijevoj pijaci, na Zelenjaku? Možda u nekom tržnom centru? Pre će za nju tamo biti tih novijih modela; ja bih (kad bih... a ne bih) radije nešto neprskano, od stare sorte (a mlado, mlado -- telom poprilično, a duhom totalno) i ta starovremenska, pijačna atmosfera više mi paše.
Za deset-petnaest dana ima diplomski, a njoj treba dečko (baš zapelo, ko da joj krava stala na nogu... pa valjda zato, neki delija kravu da makne). Udarilo proleće u glavu (ne nosim ja džabe šešire), pa ne zna šta je prioritet. Ko da se dečko na putu nalazi. A i da nađeš, ko zna ko ga izgubio, šta ako se vrati? Čekaj da diplomiraš, pa onda u lov, a dotle uči i tiho pati.
Нема коментара:
Постави коментар