Звезда је играла с не знам ким, а није да нисам питала. Питала сам, рекли су ми, али нисам запамтила... јер кад ми људи говоре оно што ме не занима, чак и ако питам, одговор ми на једно уво уђе, а на друго изађе... или, чешће, уопште и не улази; ја бленем само као теле у шарена врата, можда упитам још који пут, и можда ми једнако толико одговоре, али немам појма шта (иако још увек одлично чујем). Зато смо с плаже дошли раније, а моји зетови су се пред утакмицу спустили спрат ниже, до наших љубазних домаћина и њиховог телевизора.
У вили изнад нас, сестра и ја видесмо с терасе, није се гледала утакмица, али такође је владала нека ванредна ситуација (обично је мрак и нигде никог). Кроз огромно стакло видесмо да Руси гледају неки шестоквадратни ТВ, или видеобим, или бог те пита шта. Преко читавог зида промичу неки људи, тако да је читаво насеље могло опуштено да гледа и види јасније но неки у својој дневној соби.
И сетисмо се тога данас у мору. Не зна сестра какво је то чудо, не знам ја, али можда зет зна, питаћемо. Можда је телевизор, можда је видео-бим или нешто треће, а и веће. Наједанпут мени сину: а можда није ништа од тога, но му је само светларник од стакла за лупе! И зацерекасмо се обе (од тога се море још јаче усталаса) и пре но што наведох хипотетичку ситуацију (од које би радознали комшилук гадно пострадао): замисли да човек изађе из купатила без баде мантила, ала би комшинице попадале у несвест! /Ма јок ја, ја бих само одвратила поглед, евентуално пљуцнула гадљиво. Наопака сам, брате, да бог сачува!/ Замислите само да се нека од њих нађе на тераси (као моја сестра и ја) и да качи веш (као ми), па се мало нагне преко ограде (на време смо се тргнуле), не би ли боље звирнула у комшијско гнездо (канда неки филм беше)... зачас се преко пресамити, штипаљке се распу и... пу-пу, далеко било: ето је зачас сломљеног кука како цвили и кука: у комшије има охохо видео-бима.
Комшије, кад место зида имате стакло за лупе, никако уза њ не прислањајте... ништа што би у женског света изазвало аритмију, тахикардију... или повраћање (има разних жена).
У вили изнад нас, сестра и ја видесмо с терасе, није се гледала утакмица, али такође је владала нека ванредна ситуација (обично је мрак и нигде никог). Кроз огромно стакло видесмо да Руси гледају неки шестоквадратни ТВ, или видеобим, или бог те пита шта. Преко читавог зида промичу неки људи, тако да је читаво насеље могло опуштено да гледа и види јасније но неки у својој дневној соби.
И сетисмо се тога данас у мору. Не зна сестра какво је то чудо, не знам ја, али можда зет зна, питаћемо. Можда је телевизор, можда је видео-бим или нешто треће, а и веће. Наједанпут мени сину: а можда није ништа од тога, но му је само светларник од стакла за лупе! И зацерекасмо се обе (од тога се море још јаче усталаса) и пре но што наведох хипотетичку ситуацију (од које би радознали комшилук гадно пострадао): замисли да човек изађе из купатила без баде мантила, ала би комшинице попадале у несвест! /Ма јок ја, ја бих само одвратила поглед, евентуално пљуцнула гадљиво. Наопака сам, брате, да бог сачува!/ Замислите само да се нека од њих нађе на тераси (као моја сестра и ја) и да качи веш (као ми), па се мало нагне преко ограде (на време смо се тргнуле), не би ли боље звирнула у комшијско гнездо (канда неки филм беше)... зачас се преко пресамити, штипаљке се распу и... пу-пу, далеко било: ето је зачас сломљеног кука како цвили и кука: у комшије има охохо видео-бима.
Комшије, кад место зида имате стакло за лупе, никако уза њ не прислањајте... ништа што би у женског света изазвало аритмију, тахикардију... или повраћање (има разних жена).
Нема коментара:
Постави коментар