Не знам шта коме дајем

Кад почне нов месец, ја морам да допуним перонску карту. Бесплатна је и као услов мораш да имаш уплаћену месечну карту. Али сваки пут ја заборавим шта на шалтеру треба да пружим. Тако пре неки дан дадох карту за вожњу и личну карту. Нисте ми дали перонску, каже жена, а ја гледам као теле у шарена врата. Готово унезверена, покушавам да разумем шта ми говори (мозак ми је последњих дана преморен). Нисте јој дали перонску, насмеја се дечко који је био пре мене. Јао, лупих се вербално по челу, не знам више шта коме дајем.  /Више пута се десило да на перон покушавам да уђем уз помоћ чланске карте Народне библиотеке. Провлачим и провлачим по оном парату, а никако да искрсне зелена стрелица. И у библиотеци сам место чланске карте пружала аутобуску или личну карту./
Не знам више шта коме дајем. Али знам шта (ником) не дајем (проклета да сам).