Чувај леђа

Кад бирају купаћи, жене мисле на то да им из горњег дела не испадају груди, да им не кипи ни са стране, да се не усеца под пазухом... Нико не мисли на то да ће у води једном иза њих стајати неко ко ће купаћи желети да им одвеже.
Тако се моја сестра, у води до колена, држећи најмлађу сестричину, загледала у даљину. А син јој се примакао с леђа и... Није дете криво, рекла сам јој, те машне просто маме: повуци ме, повуци ме (и сама се једва уздржавам)...
Срећа  да јој за леђима бејах и ја (а Сташа спреда ко параван), да сместа спречим бруку. Убудуће, решила чврсто сестра (а богами и мени би било паметно, није да сестрићи већ нису покушавали да ми једнако науде), везиваће у чвор, за сваки случај (деца су кер: није им веровати).
И још ми рекла: боље теби да одреши, ти си девојка (чак и у сложеници с бабом), бар су лепше (па је то разлог да се разголитим на пуној плажи?). Ма немој, ја могу (и хоћу, шта ми тешко) и са седамдесет да будем девојка (кад немам мужа), па ко да би то на нешто личило.

И зет је подговарао малог несташка да само мени дреши купаћи. Дакле, жена (девојка, чудо неко које јесам) без мужа свима је на мети (а некима и на памети). А овом мом зету вазда је трн у оку моја (неразумљива и голема) честитост, па хоће да ме осрамоти.