Док сам чувала само Сташу, доста ми је био само телевизор од картона, који сам јој повремено турала на главу. Кад је пристигао и Игњат, ситуација је почела да се компликује. Треба забавити истовремено два човечуљка, од којих сваки тражи пуну пажњу за себе.
Кад је цртани престао да буде занимљив, тетка је донела неку овећу пластичну канту, која се у ходнику затекла. Онда се тетка сетила па је канту на кревету преврнула. И послала Игњата у кухињу по две кашике. Он се вратио са тачно тим бројем, али виљушака. /Љуби га тетка, он зна да броји!/ Не, Иги, кашике, КАШИКЕЕ! Да не дангубимо, тркнула сам сама.
Али видевши брата како заносно бије кашикама по импровизованом добошу, и Сташа је закмечала. Добро, овај добош је довољно велик за обоје. Њој сам прибавила две мале кашичице. И онда је кренуло ударање: мало деца, мало тетка у помоћ прискаче. А баби се коса диже, и притисак скаче. /Баба обожава теткине идеје./ Онда је и то постало досадно, па је Игњат похитао и донео све расположиве виљушке и кашике, кашичице, укључујући и једну дрвену. Потрпао све у канту, па звечи, а сестра арлауче да јој се канта врати: још се није налупала.
После узмем Сташу да пресвлачим. Скинем јој мајицу, а да навучем боди, и то све док ја лежим на леђима, а она седи на мени. Игњат ме за то време стиснуо с леђа за врат, и вуче ме к себи, у крило. Мало му је снаге фалило да ме удави. Потом се углави између сестре и мојих уста, седе да се њему посветим. Упомоооћ, викала сам, упомоооћ, удавише ме! Коначно је у собу ушла моја мајка и ич се није потресла. Ладно би могли да ме убију и ви не бисте ни знали, рекох. /А вероватно би поцркали од жалости, па на миру наставили да пуше и гледају ријалити програме./
Потом је она хтела млеко, али од маме (која није ту), и он је хтео своје, али од краве (или од тетрапака). И док је Игњат пијуцкао лежећи, ја сам њу љушкала и певушила. Ја њој певам, она се опире, а он весели. Хајде скочи као малии зеекаа, еејј! Он извади из уста цуцлу и кликну: ееејјј... Док сам још који пут отпевала "у свету постоји једно царство" и "једног зеленог дана" (по мом искуству, две неприкосновене успаванке), обоје су били у царству снова.
Једним ударцем оба сестрића. И сад ми мирна глава, док једно дете крај другог спава.
Кад је цртани престао да буде занимљив, тетка је донела неку овећу пластичну канту, која се у ходнику затекла. Онда се тетка сетила па је канту на кревету преврнула. И послала Игњата у кухињу по две кашике. Он се вратио са тачно тим бројем, али виљушака. /Љуби га тетка, он зна да броји!/ Не, Иги, кашике, КАШИКЕЕ! Да не дангубимо, тркнула сам сама.
Али видевши брата како заносно бије кашикама по импровизованом добошу, и Сташа је закмечала. Добро, овај добош је довољно велик за обоје. Њој сам прибавила две мале кашичице. И онда је кренуло ударање: мало деца, мало тетка у помоћ прискаче. А баби се коса диже, и притисак скаче. /Баба обожава теткине идеје./ Онда је и то постало досадно, па је Игњат похитао и донео све расположиве виљушке и кашике, кашичице, укључујући и једну дрвену. Потрпао све у канту, па звечи, а сестра арлауче да јој се канта врати: још се није налупала.
После узмем Сташу да пресвлачим. Скинем јој мајицу, а да навучем боди, и то све док ја лежим на леђима, а она седи на мени. Игњат ме за то време стиснуо с леђа за врат, и вуче ме к себи, у крило. Мало му је снаге фалило да ме удави. Потом се углави између сестре и мојих уста, седе да се њему посветим. Упомоооћ, викала сам, упомоооћ, удавише ме! Коначно је у собу ушла моја мајка и ич се није потресла. Ладно би могли да ме убију и ви не бисте ни знали, рекох. /А вероватно би поцркали од жалости, па на миру наставили да пуше и гледају ријалити програме./
Потом је она хтела млеко, али од маме (која није ту), и он је хтео своје, али од краве (или од тетрапака). И док је Игњат пијуцкао лежећи, ја сам њу љушкала и певушила. Ја њој певам, она се опире, а он весели. Хајде скочи као малии зеекаа, еејј! Он извади из уста цуцлу и кликну: ееејјј... Док сам још који пут отпевала "у свету постоји једно царство" и "једног зеленог дана" (по мом искуству, две неприкосновене успаванке), обоје су били у царству снова.
Једним ударцем оба сестрића. И сад ми мирна глава, док једно дете крај другог спава.
Нема коментара:
Постави коментар