четвртак, 14. јул 2016.

Интелектуални поглед(и)

У току беше филмски фестивал, што за већину значи изједање пљескавица, кокица и шећерне вуне, чему следи или претходи спуштање низ гумени тобоган и вожња аутић(им)а.
Већина одраслих никад (за све ове године) није погледала ниједан филм, није ушла у биоскопску салу (знају тек да је Центар за културу горе на брду и да се у њему нешто збива и до по ноћи светли). Само се упараде, па шетају, поздрављају се, брбљају, децу храном засипају. Срећнији, који децу на време сместе у кревет (и имају коме да их повере на чување), обилазе кафиће и иду "на музику". 

И док јој се браћа и сестре забављају (додуше, редовно  изјутра гледају фестивалске цртаће), Сташа се градом у колицима воза и књигу чита. /Не да тета да јој бука смета./ Сви ждеру, галаме, све врви, а она књигу раширила, баш се удубила. /Гледају људи и осмехују се у неверици, а осмехује се и тетка поносно./ И то није поза. Чита одистински, тј. слике гледа, а овцу поготово. 
Од малих ногу се учи и с књигом зближава. Листа, гледа, мудро ћути, листа... па те погледа... некако интелектуално, рекох сестри, Па кад јој се спава, исцери се она (што мајка може да те упропасти, други нека и не покушава). /Дакле, ако је мајци веровати, између интелектуалности и снености мала је разлика./
А ја, видела сам многе жељне сна и, верујте, нису деловали нимало интелектуално.

Нема коментара:

Постави коментар