Излуђују му деца што ми се око главе праћакају (од тога ме више нервирају само матори коњи, тј. очеви, стричеви, кумови, ујаци... те деце, који се понашају истоветно, и још мисле да је то шармантно) и по очима ме прскају. Јуче ми се једна мала у гуми, с маском на очима (а без намере да зарони), не знам из ког разлога, примаче сасвим близу. Гледа она мене, гледам ја њу, и ниједна реч да изусти нити поглед да скрене. Напокон она замлатара ногама, не престајући да ме (можда изазивачки?) гледа у очи.
Е, мала, опсовах у себи, ако те дохватим за та стопала, па те зафрљачим до Дубровника, други пут ћеш да размислиш пре но што се на мене наврзеш.
Е, мала, опсовах у себи, ако те дохватим за та стопала, па те зафрљачим до Дубровника, други пут ћеш да размислиш пре но што се на мене наврзеш.
Нема коментара:
Постави коментар