Кад кренемо на море, на његовим колима обично једва се гепек затвори: вире одасвуд торбе, кесе, дечја колица, кофице, торба с лаптопом, лопте... нема чега нема. /Срећом, свастика још не вири, некако се сабије на задње седиште./
Хаљина, сукања и мајица колико волиш; можда нећемо све ни обући, али нек се нађе (не знамо ми сад шта ћемо желети да обучемо), не носимо у рукама, таква је женска филозофија. Мушкарац, мој зет (који тој филозофији баш није склон нити у стању да је појми) гунђа... и пакује. Све на шта по собама и ходницима налети: све торбе, кесе, кесице и кутијице које је жена по собама и ходнику, односно креветима и подовима, потрпала (па се сви о њих саплићу). У кесама (практичним јер се лакше удену између торба) патике, сандале, лутке, капе...
Најважније је понети купаће, сви кажу и сви се слажу. Схватио је то и мој зет јуче. Кад се наспавао, одморио од пута, решио да се спреми за боравак на плажи. И кренуо по апартману кесу да тражи... А кесе нема, а кесе нема, нема, нема (ко оног тече у песми Тијане Дапчевић): негде у кући, стотинама километара далеко, заборављена дрема. Од свих кеса које је могао да заборави, човек заборавио кесу с властитим гаћама и тазе купаћим шортсевима. Снуждио се, није да није, и жена му била ко покисла. /А он се брзо разведри и досети да се може спојити лепо и корисно, оно што има (неочекивану слободу у пределу појаса) с гаћама које нема. И рекао: жено, направићемо неко чудо! Али она зна за јадац, чуда јој преко главе (и не подлеже еуфорији): доста је три (чуда што кмекећу)./
Ко нема гаће, не мора чак да има ни среће, довољно је да има пашу, који своје гаће није заборавио и који је вољан да их подели (добро, није пристао баш из прве, морали смо да га убеђујемо... како је подељена срећа двоструко већа; мислим, није то баш најбоље поређење -- количина гаћа је преполовљена, али ето). Чињеница да су те пашине гаће (неке добре, ваљане) купљене недавно (а хваљене и колико јуче), још се отплаћују (жена гомилу на рате узела; кад се већ може, што да троши кеш) наводи на сумњу да је кеса намерно заборављена. Таман ме жена обезбедила, гунђао је овај други, с гомилом гаћа, и не вреди.
Хаљина, сукања и мајица колико волиш; можда нећемо све ни обући, али нек се нађе (не знамо ми сад шта ћемо желети да обучемо), не носимо у рукама, таква је женска филозофија. Мушкарац, мој зет (који тој филозофији баш није склон нити у стању да је појми) гунђа... и пакује. Све на шта по собама и ходницима налети: све торбе, кесе, кесице и кутијице које је жена по собама и ходнику, односно креветима и подовима, потрпала (па се сви о њих саплићу). У кесама (практичним јер се лакше удену између торба) патике, сандале, лутке, капе...
Најважније је понети купаће, сви кажу и сви се слажу. Схватио је то и мој зет јуче. Кад се наспавао, одморио од пута, решио да се спреми за боравак на плажи. И кренуо по апартману кесу да тражи... А кесе нема, а кесе нема, нема, нема (ко оног тече у песми Тијане Дапчевић): негде у кући, стотинама километара далеко, заборављена дрема. Од свих кеса које је могао да заборави, човек заборавио кесу с властитим гаћама и тазе купаћим шортсевима. Снуждио се, није да није, и жена му била ко покисла. /А он се брзо разведри и досети да се може спојити лепо и корисно, оно што има (неочекивану слободу у пределу појаса) с гаћама које нема. И рекао: жено, направићемо неко чудо! Али она зна за јадац, чуда јој преко главе (и не подлеже еуфорији): доста је три (чуда што кмекећу)./
Ко нема гаће, не мора чак да има ни среће, довољно је да има пашу, који своје гаће није заборавио и који је вољан да их подели (добро, није пристао баш из прве, морали смо да га убеђујемо... како је подељена срећа двоструко већа; мислим, није то баш најбоље поређење -- количина гаћа је преполовљена, али ето). Чињеница да су те пашине гаће (неке добре, ваљане) купљене недавно (а хваљене и колико јуче), још се отплаћују (жена гомилу на рате узела; кад се већ може, што да троши кеш) наводи на сумњу да је кеса намерно заборављена. Таман ме жена обезбедила, гунђао је овај други, с гомилом гаћа, и не вреди.
На плажи се жена спрдала с мужевљевом судбином, називајући га гологузаном (ни гаћа ни шортсева за купање, све нови новцити, тек купљени... код куће залудни чаме).
А с вечери, пред туширање јој сину: у тој кеси биле су и њене гаће! /Несрећа никад не долази сама: кад тата нема гаћа, без њих често остане и мама. Добро, то није увек несрећа, знам.../ Још више се сневеселила, али нема разлога за такав јад. /Видиш да се другом не треба подсмевати, никад не знаш шта ће тебе да снађе./ Нема разлога за секирацију: две сестре, поделиће (кад могу они из загонетке: троје браће -- једне гаће), гаћа ко плеве, наћи ће се већ (а може мало и да се пропере).
Кад "бираш" пашу (није важно какве су му очи, каква коса, плата, нарав...), гледај да вам исте гаће пашу (злу не требало).
А с вечери, пред туширање јој сину: у тој кеси биле су и њене гаће! /Несрећа никад не долази сама: кад тата нема гаћа, без њих често остане и мама. Добро, то није увек несрећа, знам.../ Још више се сневеселила, али нема разлога за такав јад. /Видиш да се другом не треба подсмевати, никад не знаш шта ће тебе да снађе./ Нема разлога за секирацију: две сестре, поделиће (кад могу они из загонетке: троје браће -- једне гаће), гаћа ко плеве, наћи ће се већ (а може мало и да се пропере).
Кад "бираш" пашу (није важно какве су му очи, каква коса, плата, нарав...), гледај да вам исте гаће пашу (злу не требало).
Нема коментара:
Постави коментар