Док ми бејасмо у води, Матија, што је из ње изашао, стајаше крај мора, наг, додуше у баде мантилу, али раствореном. Тако се, док је неодређено зурио, сасвим јасно видеху (што код деце његовог узраста није ни чудно ни ретко) његове гениталије.
И мени наједном тај призор би смешан. Матија ко манијак, рекох сестрама. А мајка му довикну: Матија, скини мантил (не, не спрема га мајка за истакнуту позицију у мрачним куцима, но би да се дете на сунцу сушне)! Скини мантил, добацих и ја, показујући рукама да мантил разгрне наглим покретом, ко манијак у парку. Да се откине од страве срце некој баби.
И мени наједном тај призор би смешан. Матија ко манијак, рекох сестрама. А мајка му довикну: Матија, скини мантил (не, не спрема га мајка за истакнуту позицију у мрачним куцима, но би да се дете на сунцу сушне)! Скини мантил, добацих и ја, показујући рукама да мантил разгрне наглим покретом, ко манијак у парку. Да се откине од страве срце некој баби.
Нема коментара:
Постави коментар