Пошла сам вечерас с плаже да са сестричинама прошетам. Три сестричине ко три виле (а ваљда ни тетка пуно не заостаје; истина, случај је хтео да сестра обуче моју зелену хаљину, па сам ја била у њеној белој туници -- од тога сам сигурно била мање замамна), две крај мене, једна на мом куку.
Гледају нас жене док пролазимо, гледају ме с три дивне девојчице и видим како се разнежено смешкају, и завиде ми. /А ја поносна, насмејана, просто цветам./ Не знају да их нисам ја родила. И можда мисле: како је срећна ова мајка (нарађала се, а још се добро држи)!