Једна моја сестра, каже, не може никуд без пудера, а ни свега осталог што по лицу маже (редовно се шминка). А памтим једну "драматичну" епизоду из живота сестра од стрица: док бејаше средњошколка, десило се да једног дана остане без пудера, па није могла да се погледа у огледалу (бубуљице - чудна ми чуда; добро, нисам их имала, па можда зато не увиђам озбиљност проблема) ни да оде у школу (без маске).
Друга се жали да не зна да се шминка, за шта криви мене, јер сам јој ја, каже, целог живота говорила како је најлепша природна лепота (а она млађа, била наивна, па ми поверовала; па ако и није најлепша - најреалнија је). /Шта ћу ја, и ја сам чула од Здравка Чолића, а после ме у то убеђивали и неки песници./
Па кад си приметила да је губиш, да јењава и осипа се, ти заврши курс шминкања и спасавај што се спасити да, ако ти је воља (и ако мислиш да се то тако ради; ја лично не волим камуфлирање истине, чак и кад је изборана). Већина жена се шминка, немам ништа против. Па су заносне, па им се диве. Вероватно су лепше и свакако атрактивније него ја. Али тек кад ту шминку скину могу да ми изађу на црту, па да видимо како ствари стоје (а како се подупиру).
Па кад си приметила да је губиш, да јењава и осипа се, ти заврши курс шминкања и спасавај што се спасити да, ако ти је воља (и ако мислиш да се то тако ради; ја лично не волим камуфлирање истине, чак и кад је изборана). Већина жена се шминка, немам ништа против. Па су заносне, па им се диве. Вероватно су лепше и свакако атрактивније него ја. Али тек кад ту шминку скину могу да ми изађу на црту, па да видимо како ствари стоје (а како се подупиру).
Нема коментара:
Постави коментар