Летос се враћамо из ноћне шетње, а придружише нам се сестрићи с неким другарима. Сестричина, у раном тинејџерском добу (тек се задевојчила), застала крај тих дечкића (смешкају се и ћаскају, како се то већ у тим годинама ради, додуше, претпостављам, донекле уздржано због близине одраслих). Видим да јој се један допада, а јесте лепушкаст (имам високе естетске критеријуме), одобравам. Мама се обазре и позва је да пожуре (ноћ одмакла, жени се придремало). Аман, сестро, зар не видиш ("колико је сати")?! (Вероватно сам одмахнула главом у правцу деце, дискретно, толико да ми се глава замало друмом закотрља.) Баш немаш обзира! У, јесте, поколеба се она, и начини неки смешан израз лица, успоривши корак истог трена. (Промакло жени; иначе води рачуна о дечијим потребама и интими.)
Ти сад, обрати се мени, наредних пет-шест година мораш да пазиш... (баш тако је рекла, само што ја умем да читам и тачке). Значи, ја да шпијунирам (кад је она у Канади и не види толико далеко и детаљно)? Ма само тате, каже она, да видим ко је и какав је.
Претварамо се у наше бабе, с којима смо у детињству вадиле очи, тврдећи како је небитно ко су му (било којем) преци. А сад видимо, још како је битно, зато што ивер (углавном, не искључиво) не пада далеко од кладе. И како један народњак каже: гледај мајку, бирај ћерку (то уопште није глупо, мада може да буде непријатно, ако је сувише очигледно, да ћерка замери). Та мудрост и на тате и синове може да се примени. Ма читаво породично стабло треба изанализирати (ко зна шта се све крије под тим лишћем), да не буде после белаја.
Ја сам још између два света, деце и одраслих, па ћу да будем посредник. Видим оно што једни више и што други још не виде. Згодна је то позиција.
Ти сад, обрати се мени, наредних пет-шест година мораш да пазиш... (баш тако је рекла, само што ја умем да читам и тачке). Значи, ја да шпијунирам (кад је она у Канади и не види толико далеко и детаљно)? Ма само тате, каже она, да видим ко је и какав је.
Претварамо се у наше бабе, с којима смо у детињству вадиле очи, тврдећи како је небитно ко су му (било којем) преци. А сад видимо, још како је битно, зато што ивер (углавном, не искључиво) не пада далеко од кладе. И како један народњак каже: гледај мајку, бирај ћерку (то уопште није глупо, мада може да буде непријатно, ако је сувише очигледно, да ћерка замери). Та мудрост и на тате и синове може да се примени. Ма читаво породично стабло треба изанализирати (ко зна шта се све крије под тим лишћем), да не буде после белаја.
Ја сам још између два света, деце и одраслих, па ћу да будем посредник. Видим оно што једни више и што други још не виде. Згодна је то позиција.
Нема коментара:
Постави коментар