Манекенка за неки број већа

 Недавно ми је за славском трпезом код другарице сервиран и један необичан комплимент. Једна средовечна гошћа, коју ту из године у годину виђам, претходно је била гост у другој породици, па је тамошњој домаћици објашњавала ко сам ја. Кад цитира саму себе, умало се нисам задавила залогајем сарме, што га баш бејах убацила у уста. Рекла је: знаш она мала што је као манекенка. Ијух, прснух у смех, у неверици (па гледам се ја вазда у огледалу, нисам се препознала; додуше, сад су ин и оне мало крупније манекенке, што у продавницама одеће траже најмање М величину). Добро, знам ја да је она вероватно мислила на мој стил и необичне, смеле одевне комбинације и боје.
Од изненађења заборавих да захвалим жени (а јесте мало незгодно: ако не кажеш хвала - неучтив си, ако кажеш - као да не видиш добро... и подржаваш лажну слику о себи, прихваташ титулу која ти не приличи).
Већ који минут потом озбиљно сам покварила манекенску линију (мало супе, мало сарме, па ћуретина, па тортице...). Не иду "витка" линија и манекенска каријера уз крсне славе.