Какав пепси, каква пица, све што нам треба је "повојница"

Кад је моја сестра стигла с бебом из породилишта, у кући се затекло подоста најближих рођака: тетке, тече (упс, само један, нисам допринела тој множини), стриц, стрина, бабе, деде... да не рачунамо ситну децу оба пола. И сви подобро изгладнели, бацају чежњиве погледе на погачу и пиле, што дремају на кухињским елементима. Увијају се ко на иглама или обилазе око пилета као мачка кад месо нањуши па се узврти около.

Једна од најпримамљивијих ствари код порођаја (туђих) јесте "повојница" - тачно одређени оброк (погача, пиле, главица лука, вино и торта или колач), који жене (мајке свекрве, снајке, стрине, бабе, ујне...) доносе породиљи, а како она никад нема ни снаге, ни воље, ни времена, а ни капацитет толики да све сама изједе, родбина свесрдно помаже.
Елем, црева крче, мушкарци се поизвртали по угаоној и све ишчекују да се сестра појави (поцркасмо од глади док она изађе из собе) и начне - јер мора, тако кажу, прво она да окуси од свега (хм, нисам сигурна да јој је овог пута то успело, чини ми се да сам лично ћапила мрвицу од оног пилета - просто је штрчало и мамило, а у мене воља није јака; но што нико није видео није се ни догодило). 

А сестра око бебе у послу, никако да је у кухињу намаме. Кад коначно штрпну од свега помало, настаде опште рођачко весеље и гозба попут оне раблеовске (а нека од јела бејаху доведена готово до истребљења). /Мени се увек највише допадају погаче (ма како једноставне биле) и усољене главице лука (од ње сам бар пола појела, само зато што није имало смисла да сестри не оставим)./
О, рађајте, жене, и кад повојнице примате, обавезно зовите и мене! Какав пепси, каква пица, све што нам треба је "повојница"!