Продавац и ја мимоишли смо се пред пекаром: он беше, неким послом, из пекаре изашао, а ја одмах потом у пекару крочила. Једва да пожелех добар дан двема радницама, а за леђима зачух: здраво, изволи! (Пекар већ беше дотрчао натраг и с врата ми се обратио, да му колегинице не преузму задовољство да ме услужи.
Обазрех се, збуњена, и ледена израза лица (некад тешко те маске мењам, заборавим на учтивост, ма ни кисело се не осмехнух), иако се он смешкао благо (спреман да усне развуче шире, ако му дам повода). Један (тамо неки, одређени) хлеб, затражих, и даље резервисана и на дистанци. Приметила сам већ раније, пролазећи, да продавац радознало на мене погледа. Биће да тестира свој шарм, па не може да прихвати пораз (моју тоталну равнодушност). Е, бато, не труди се, џаба за мном трчиш - ја сам ти низак ударац у сујету!
Обазрех се, збуњена, и ледена израза лица (некад тешко те маске мењам, заборавим на учтивост, ма ни кисело се не осмехнух), иако се он смешкао благо (спреман да усне развуче шире, ако му дам повода). Један (тамо неки, одређени) хлеб, затражих, и даље резервисана и на дистанци. Приметила сам већ раније, пролазећи, да продавац радознало на мене погледа. Биће да тестира свој шарм, па не може да прихвати пораз (моју тоталну равнодушност). Е, бато, не труди се, џаба за мном трчиш - ја сам ти низак ударац у сујету!
Нема коментара:
Постави коментар