Гузица и глав(н)ица

Да беба не плаче, морала сам је узети у наручје. Познато је да на децу делујем као седатив: како их такнем, готово да још не почнем ни да их љушкам ни да им певам, а они се смире, па и заспе.
Али како ме виде у том повлашћеном положју (с бебом у рукама), Маша заседе на кревет, простре преко својих ногу прекривачић и заповеди: дај мени!
Да је не једим, ја задржах само бебину главицу (тетка главу чува, какве чизме), а остатак(све време га придржавајући) тобоже ставих Маши у крило. Ево, Машо, нека код тебе буде гуза, а код мене главица!
Маша пристаде и десетак секунди подржа то што јој дадох, па одгурну брата: ево теби гузица (нећеш ме преварити, знам ја шта је главно)!