Kuku, majko, što nije kržljavko

Ja izvrnuta na krevetu (i pokrivena do grla, što mog zeta vazda iritira – hladno mi je kad nikom drugom nije; a šta mene briga za druge i da l' kome smeta, uostalom pokrivam se i usred leta, tako se osećam zaštićenijom... od ko zna čega), gledam neku tursku seriju (onako, ovlaš, ne udubljujući se mnogo; ta manite me, neće me od tog snaći nikakvo zlo kad od španskih nije; jeste, gledala sam onu Lusesitu, možda samo zbog Gustava, i još neke kojima ime ne pamtim). I pitala sam sestru, preispitujući sebe, da li neke tobože dirljive ili pak bolne scene (u tim trivijalnim serijama) bude u njoj kakva osećanja, nakon čega smo zaključile da sam ja totalno bezosećajna.

Ja ležim, a sestra se pridigla (obaveze je nagnale), pa pred TV-om pegla odeću za sutradan (i ćaska sa mnom; pa rekoh vam, ne udubljujem se: jednim okom gledam seriju, drugim sestru): sebi, jednom detetu, drugom detetu... Kad joj pogled pade na muževljevu duksericu (XXL), umalo se ne uhvati za glavu. Što se nisam udala za nekog pikavca, zavapi i natera me na smeh.

E pa, sestro, nikad dva dobra zajedno. Valjda znaš da ne može i jare i pare. Sve bi naočitog, krupnog (ko od brega odvaljenog), jakog, moćnog muškarca za mladoženju, rmpaliju da ih štiti i brani (i tako to). A kad dođe vreme da se pegla (pa ne može celog veka samo da se "gužva posteljina"), posle: jao, majko, što nije neki kržljavko!

Vidiš razvijene mišice, pa zemljom više ne hodaš (lebdiš) i sve sanjaš kako će te snažno grliti (i tako to, naročito tako to)! A što su te mišice u rukavima kojima kraja nema, a rukavi se gužvaju?
Eee, lepo narod kaže: ako se zaljubiš na prvi pogled, bolje pogledaj još jednom (ne ljubi ga u vrat zatvorenh očiju)... veličinu odeće na etiketi (jer ćeš jednog dana, i sve dane potom, sva je prilika (ovo je ovde Balkan), lično morati da ih peglaš.