На летовању ми најтеже пада исхрана. Ја мало више од осталих пазим шта ћу јести (не гутам све на шта наиђем... нешто и сажваћем, ха-ха). Поједине намирнице, које су се током летовања, налазиле на столу, ја код куће и не пипам, ма не гледам. А и иначе сам једном давно проглашена за првог извољевача. Слабо се и тешко прилагођавам, што уопште, свесна сам, није за хвалу. Не једем кобасице, не једем паризере (а тога је било у изобиљу - ко нам је крив што смо зетове оставили у продавници док смо ми похитале на дечију представу), не једем паштете... Једва се, бре, прехраних и заситих. Не једем глупе кобаисце (може, ако се мора - само чајну), не једем шљ пилећа прса, не једем паштету (мада овде каткад понекад чалабрцнем: глад и вука гна из шуме, а камоли мене да једем паштете)... А они свим тим фрижидер напунили и само макљају. Можда су намерно све поменуто у корпу трпали, очекујући да им у повратку буде комотније (кад свастика скапа).
Нема коментара:
Постави коментар