Ми смо на плажи спадали у бројнију, а тиме и бучнију, групу, која свакако, хтела - не хтела, скреће повелику пажњу околних поизвртаних телеса на себе. Сви начуље уши и разрогаче очи да што не промакне. А и ми, вала, грлати, никад се и не устежемо кад говоримо, не шапућемо. А како и да будемо тихи: два зета, две сестре (једна грми кад говори, а ни друга не цвркуће) с три детета... и ја... што немам ни кучета ни мачета. Шалим се, мужа и децу (засад) немам, али имам куче(та) и четири мачке, званично у мом власништву (од тога једно маченце, именовано Ђубренце, иако је чисто и добро ко лебац - име му не пристаје ни буквално ни метафорички; један мачак и две мачке, и један црни мачор, што се мачијем стаду пришљамчио, па час нестане без трага (у суседном дворишту), час се створи пред кућом па потера моје мачке (страствен и никако да их се окане), које одмах стругну уз јеловину или јабуку и деру се отуд као бесне, протестујући (обе се уметнуле на газдарицу, не можеш им ни рогуљама прићи).
На плажи смо увек око себе имали подоста слободног места. Погледаш лево, нема где кап кише да падне (далеко било), погледаш десно - немаш где да згазиш, сем да неког обогаљиш. А око нас простора колико волиш. Испрва сам помислила да је више купача тамо где нема лежаљки, а тек накнадно схватих: људи нас се клоне (незгодни смо за бубне опне)!
На плажи смо увек око себе имали подоста слободног места. Погледаш лево, нема где кап кише да падне (далеко било), погледаш десно - немаш где да згазиш, сем да неког обогаљиш. А око нас простора колико волиш. Испрва сам помислила да је више купача тамо где нема лежаљки, а тек накнадно схватих: људи нас се клоне (незгодни смо за бубне опне)!
Нема коментара:
Постави коментар