Што мој сестрић воли књиге! Како ујутру отвори очи, он завапи: кинге, кинге, где је (маните сад неслагање именице и глагола у броју, још није стигао до те лекције)? Утом их спази на полици покрај радија, а изнад телевизора, и кликне радосно (ко да је открио Америку): ево гаа! Онда упрти све те сликовничице (домаће животиње, дивље животиње, бројеви...) па их носа кроз кућу и чим се гдегод удобно смести (воља му да седне, воља да прилегне), заповеди (разуме се искључиво мени, ко да су други неписмени, а не лењи): цитај! Пре неко вече једну књигу узео у једну, другу у другу руку па се затетура по ходнику: посрте под теретом (не)знања! А ниједна од тих књижица нема више од десет страна! Држ' се, држ' се, на муци се познају јунаци (а читаоци тетурају ко пијанци)! "О да знадеш шта те јоште чека..." (какве књиге од стотина страна, ситни фонтић, а нигде сличице, да се предахне)!
Нема коментара:
Постави коментар