Пре прилично година једна баба (од оних што брину туђу бригу) упита моју сестру од стрица: "И вас три се све удале?" (Све. Као да је то нешто; свака врећа - и најружнија и највећа - нађе закрпу!) А онда се окрене мојој рођеној сестри (којој тад не беше више од седамнаест година): "А (од) вас три ниједна није?!" (Ју, ју, јуу, трагедије!) Нико вас неће?" (Нема код бабе ни пет ни шест: свако зашто има своје ЗАТО!)
Обе сестре су ми се касније ипак удале (на једвите јаде; фамилија је годинама стрепела да ћемо све остати уседелице); само се ја још "трудим" да баба буде (бар трећим делом) у праву.
Нема коментара:
Постави коментар