Моја другарица постаће мама (благословена јесте и била). А постаће и нечија супруга. /Има ли веће среће од топлог породичног гнезда у којем бебе кмече (да будем искрена, милина је тек кад их ућуткају)?/ И каже: вучем те за нос, да будеш следећа (хоће своју срећу на ближње да пренесе)! Начула сам већ за тај обичај и критеријум формирања ранг-листе удавача (брине ме само што свуд врви од носатих уседелица; делује ли та магија?), као и да потенцијалној удавачи каче о сукњу (или где задену) кутлачу (то је вероватно старији, патријархалнији трик, који наговештава да је жени, бар кад се уда, резервисано место поред шпорета).
Насмејах се; нисам од сорте која чами чекајући младожењу и вене без венчаног листа. Али нисам ни феминисткиња, амазонка, потенцијална монахиња (иако сам годинама ложила фамилију како ћу отићи у манастир, неке је то много "потресло", али јок - сувише сам чедна и жудна светлости)... Да резимирамо: није ми о главу (и има дана), а нисам ни гадљива!
Вучеш ме за нос да се удам или да затрудним (да и мени стомак набубри; а канда сам начула да се друкчије праве бебе)? Једним ударцем - две муве (на то се своди њен одговор); ионако једно неминовно води до другога (ма којим редом). Дакле (ради постизања оба ефекта, ђутуре), наумила да ме (засад тек вербално, преко Скајпа) вуче за нос, не бих ли се и ја, као она, докопала младожење, те постала носилац малог ембриона. Добро, нећу (како сам се досад опирала, батргала и ногама и рукама) ставити штитник на нос (ако су ме толики вукли за нос, правећи ме будалом, можеш и ти, да ме учиниш невестом и родиљом), но, какве сам среће, бојим се да ћу се од тога само претворити у Пинокија (место да ме судба слична твојој задеси, што ваљда јесте сврха таквог "насилног" поступка). Да не дође до контраиндикација?! Појавим ли се ових дана носатија но иначе, ко ће ме пожелети на сопственој венчаној слици?! (Куку мајци чија ћерка, носата, плете косе седе место торту свадбену да једе!)
Насмејах се; нисам од сорте која чами чекајући младожењу и вене без венчаног листа. Али нисам ни феминисткиња, амазонка, потенцијална монахиња (иако сам годинама ложила фамилију како ћу отићи у манастир, неке је то много "потресло", али јок - сувише сам чедна и жудна светлости)... Да резимирамо: није ми о главу (и има дана), а нисам ни гадљива!
Вучеш ме за нос да се удам или да затрудним (да и мени стомак набубри; а канда сам начула да се друкчије праве бебе)? Једним ударцем - две муве (на то се своди њен одговор); ионако једно неминовно води до другога (ма којим редом). Дакле (ради постизања оба ефекта, ђутуре), наумила да ме (засад тек вербално, преко Скајпа) вуче за нос, не бих ли се и ја, као она, докопала младожење, те постала носилац малог ембриона. Добро, нећу (како сам се досад опирала, батргала и ногама и рукама) ставити штитник на нос (ако су ме толики вукли за нос, правећи ме будалом, можеш и ти, да ме учиниш невестом и родиљом), но, какве сам среће, бојим се да ћу се од тога само претворити у Пинокија (место да ме судба слична твојој задеси, што ваљда јесте сврха таквог "насилног" поступка). Да не дође до контраиндикација?! Појавим ли се ових дана носатија но иначе, ко ће ме пожелети на сопственој венчаној слици?! (Куку мајци чија ћерка, носата, плете косе седе место торту свадбену да једе!)
Нема коментара:
Постави коментар