Сестра "преко фирме" набавила лиснато тесто, три пакета по десет килограма (шта пакети тачно садрже још нисам проњушкала, ал' ништа се то не може сакрити: све ће да се прилепи за бокове). Упс, сад знате шта имамо у замрзивачу (одох да закључам врата)!
Јуче смо Маша и ја, оставши саме, испробале ролнице с маком и кифлице с кремом (па ваљда тетка зна да прехрани дете, а дете да намрви по кревету). Маша додуше ове прве можда није ни такла или је тек невољно окрзнула зубима (већ бејаше појела неког пужића са сиром, а сита госта тешко почастити). Кифлицу с кремом је појела због крема, али човек треба да копа ко рудар док осети малчице сласти.
Ее, баш како сам и мислила: не може то никад да замени домаће пециво и домаће колаче. Одмах сам направила лењу питу, ону коју већ два дана планирам, па никако да се наканим; моја сестра каже да је то у складу с називом пите). И овог пута је испала прсте да поједеш! Но, ја једва да сам могла да зинем, а камоли прсте да принесем устима. Појела сам више од једне (а мање од две: штрпкала сам од Машине порције) ролнице с маком, па две кифлице с кремом (врзмала се по кујни и око шпорета, па шта ћу, да ми уста не буду залудна)... Јесте, рекла сам да лиснато тесто није довољно добро (можда што не бејах нарочито гладна, превише је теста, а премало фила, за мој укус), ал' "излистаћу" ја и то (ипак, чињеница да за добру крмачу нема лоших сплачина не мења дефиницију и суштину тог јела на трпези).
А кад ја направим штрудлу с маком од готових кора, ммм, скала на ваги скочи за два подељка (не знам за доста кад су у питању задовољства). Какво замрзнуто тесто (не верујем ја да туђа рука добро меси као и што свраб не чеше)!
Јуче смо Маша и ја, оставши саме, испробале ролнице с маком и кифлице с кремом (па ваљда тетка зна да прехрани дете, а дете да намрви по кревету). Маша додуше ове прве можда није ни такла или је тек невољно окрзнула зубима (већ бејаше појела неког пужића са сиром, а сита госта тешко почастити). Кифлицу с кремом је појела због крема, али човек треба да копа ко рудар док осети малчице сласти.
Ее, баш како сам и мислила: не може то никад да замени домаће пециво и домаће колаче. Одмах сам направила лењу питу, ону коју већ два дана планирам, па никако да се наканим; моја сестра каже да је то у складу с називом пите). И овог пута је испала прсте да поједеш! Но, ја једва да сам могла да зинем, а камоли прсте да принесем устима. Појела сам више од једне (а мање од две: штрпкала сам од Машине порције) ролнице с маком, па две кифлице с кремом (врзмала се по кујни и око шпорета, па шта ћу, да ми уста не буду залудна)... Јесте, рекла сам да лиснато тесто није довољно добро (можда што не бејах нарочито гладна, превише је теста, а премало фила, за мој укус), ал' "излистаћу" ја и то (ипак, чињеница да за добру крмачу нема лоших сплачина не мења дефиницију и суштину тог јела на трпези).
А кад ја направим штрудлу с маком од готових кора, ммм, скала на ваги скочи за два подељка (не знам за доста кад су у питању задовољства). Какво замрзнуто тесто (не верујем ја да туђа рука добро меси као и што свраб не чеше)!
Иначе, не разумем те младе (а богами и старе, и оне се олењиле) домаћице, што траже (смрзнутог) пецива преко погаче. Тешко им да саме умесе! А то би требало да буде особити начин исказивања љубави према ближњима и да топло породично гнездо чини још топлијим (па шпорет је укључен или ватра распаљена, како год). Ја бар тако мислим... док не порастем (и гомила породичних обавеза налегне ми на нејака плећа, а кување и печење изађе на нос).
Нема коментара:
Постави коментар