Вербална дијета апетиту не смета

Знам како да смршаш, рече ми зет (готово усхићен због познавања те тајне), баш кад мајка донесе из подрума теглу ајвара, и док се кромпир клај-клај пржио на смедеревцу (неко чија је дужност да домеће цепанице забаталио је свој посао). Зато што се пржио на лаганој ватри, био је онакав какав ја не волим да буде - натопљен масноћом и гњецав, па га нисам ни јела (свиња за коју нема лоше сплачине каткад зна и да изненади повисивши критеријум). За разлику од мене, што волим искључиво кад је кромпир реш, Маша ми повери да воли "и кад је крцкав, и кад је мекан, и све остале. 
Уу, где ја одох; враћамо се на зетову тајанствену спознају. Прво, не знам откуд му идеја да ја желим (а поготово треба) да смршам. Мислим, ваљало би вероватно, овде-онде (оон ће да ми кааже!), али дијете никад нисам практиковала (сем оно једном-двапут у раној младости, што је у ствари било гладовање, које је увек лакше од уздржавања и умерености). Сем тога, знам да се од њих увек мршави на погрешном месту (нећу да ми скине жељене облине). Нека, хвала ти. 

Једеш три дана само кисели купус и пијеш доста течности, саопшти ми он "магични" рецепт, не обазирући се на моје опирање. Их, па знам и ја то. Али ја нећу да гладујем; човек само треба да једе кад је гладан, у мањим порцијама, с минимумом масноће, да се окани слаткиша... Е ту је јадац (у, да ми сад падне шака, слистила бих га до кости... иако у последње време радије и чешће посежем за бат(а)ком и карабат(а)ком))! Кад замирише штрудла с маком, како не бити лаком (за Божић нисам могла да се обуздам: гутах парче за парчетоим, а ништа не осећам, као у рупу без дна да бацам)?! Ја ћу да пробам, зет рече (тоном којим се обелодањују крупне животне одлуке, што од нас захтевају велику жртву), а и жена му изјави како ће га и сама следити у том подвигу (па, и право је – заклели су се на верност и у добру и у злу, и у ждрању и у дијетама... не знам само ко ће да завуче руку у кацу - леден онај расол). 
Мислим да не уметнуше ниједну неутралну реченицу између те у којој су се решили на подвизање због којег би им и Свети Петар Коришки позавидео (кад би то било богоугодно) и наредне, у којој једно од њих примети да би могли да направе тулумбе, а друго поче да ређа намирнице које су им потребне (пође ми вода на уста од самог узгредног слушања). Ее, човече, ничег да прегради кисели купус и тулумбе (припашће вам мука, препустите ово друго мени), неће ваша вага скоро одахнути (а надам се да ћу и ја прсте да полижем, након сочних тулумба)! ;) Ааа, ево и кромпира, стиже на сто (да ме демантује и помири предјело и десерт); виљушке у руке, доста је било "гладовања" (ко је смршао - смршао)!