Izašavši iz kupatila, spazih malenu tačkicu kako treptavo sijucka u dnu ulaznih vrata, baš u samom ćošku. Neko je opet ostavio mobilni na punjaču, progunđah u sebi. A svi znamo kad se Jovani usred noći mobilni tako zapalio (na sreću, ona se na vreme probudila).
Besno stisnuh prekidač, a od mobilnog ni traga ni glasa. Ugasih svetlo, a svetlosna tačkica opet poče da trepće. Upalih: na svetlu se svetlo ne vidi. Ugasih, i ona se pojavi.
Besno stisnuh prekidač, a od mobilnog ni traga ni glasa. Ugasih svetlo, a svetlosna tačkica opet poče da trepće. Upalih: na svetlu se svetlo ne vidi. Ugasih, i ona se pojavi.
Svitaaac! (Verovatno je to jedan od ona dva koja je Maša večeras spazila oko breskve.) Samo se jedan deo mene poradova. Strah me da će u kući do jutra zgasnuti. Ako ga probam metlom iščačkati, još će izvesnije skončati.
Tanano je i osetljivo telašce svetlucave bube. Nekad sam je i ja ganjala, dok mi ne padne šaka. (I bilo ih je puuno, puno... Sad su prava retkost.) A sad bih samo da je gledam, tu svetlucavu uspomenu, koja me na detinjstvo seća.
Tanano je i osetljivo telašce svetlucave bube. Nekad sam je i ja ganjala, dok mi ne padne šaka. (I bilo ih je puuno, puno... Sad su prava retkost.) A sad bih samo da je gledam, tu svetlucavu uspomenu, koja me na detinjstvo seća.
Нема коментара:
Постави коментар