Čim primeti da nosim tanjir, šerpicu, ma šta jestivo... i ona se primakne (čak i ako je minut pre obedovala ko ratar pošto prekopa hektar njive), te mi se uvaljuje u krilo. Onda maklja barabar sa mnom (kad ja malo ne posustajem), pa koliko mi ostane.
Isti sam Marko Kraljević, rekoh sestri, pola jedem, pola Staši dajem (moj Šarac retko rže, ali od mene jede duplo brže).
Нема коментара:
Постави коментар