30. jun 2017.

Nerviraju me sestre jer uvek nešto treba da im kupim, nerviram samu sebe jer nešto moram da kopiram i knjige da iznajmim, nerviraju me radnje što su mi usput, pa u njih moram da zavirim (da mi nešto dobro ne promakne), nervira me raskopana ulica, kojom moram da prođem, i radici koji su je raskopali, nerviraju me autobusi što tom istm ulcom jedva mile, nervira me sunce jer je upeklo ko ludo, i vreme što brza krila ima... 

Dok pljesnem dlanom o dlan, ja skapala od vrućine, oznojila se (fuj), a prošao dan.

Ovo malo što osta krckaću u klimatizovanoj prostoriji, samo da se oporavim i saberem. Odavde ne izlazim dok ne padne mrak ili bar sunce spusti loptu! ;)