Čitav dan sam ja ugađala svojim sestrićima: te napravi kućicu od ćebadi, te pod jabukom ugodan kutak za čitanje, te donesi kolače s džanarikom, te napravi nam sok od višnje, pa naspi vodu u korita (da se malo rashlade)...
Nakon svega tražili su da im isečem torte. Jedni su tražili, a drugi nisu nego iz zasede nasrtali na tuđe komade.
Kad Ignjat zamoči prste u Matijin šlag, ovaj uvređeno odbaci tanjir s dva parčeta i poče da plače. Prvo ne htede drugo do da plače, posle prihvati da mu isečem novu porciju: Ignjat se s vrata pravio nevešt, ali se nadmoćno cerio.
Pa što si mu dirao tortu, pitam posle Ignjata. Ja bio gladan, ozbiljno mi se tobože pravda on. (Gladna sam, idem sad da se dokopam nečijeg kolača. Kanda je glad opravdanje za razbojništvo.)
A znam ja šta je: tuđe--slađe!
Нема коментара:
Постави коментар