Trojice su, dan za posetu rodnom selu moje majke. Pod divnom starom lipom, za starim drvenim stolom, sedesmo na drvenim klupama. Kraj stola raste ruža puzavica, crvena, ona ista uz koju smo i mi rasli. Gledam je i naviru mi uspomene... na detinjstvo, na babu, dedu...
Baba se udala sa petnaest godina, prenu me Maša pitanjem. Nije baš sa petnaest, možda šesnaest (zaboravila sam, a ne mogu sad da je propitujem; i ko da mi je neka razlika; ). Zašto (tako mlada; kosu bih počupala da bejah na mestu svoje babe), zgranu se Maša. Majka je tukla (začarani je to krug, moju je babu tukla prababa, i tako unedogled; do današnjih dana verovalo se masovno da je batina iz raja izašla), rekoh, nije to više mogla i htela da trpi. Tako je bar ona nama rekla. A valjda joj se i deda (Mašin) dopao.
Baba se udala sa petnaest godina, prenu me Maša pitanjem. Nije baš sa petnaest, možda šesnaest (zaboravila sam, a ne mogu sad da je propitujem; i ko da mi je neka razlika; ). Zašto (tako mlada; kosu bih počupala da bejah na mestu svoje babe), zgranu se Maša. Majka je tukla (začarani je to krug, moju je babu tukla prababa, i tako unedogled; do današnjih dana verovalo se masovno da je batina iz raja izašla), rekoh, nije to više mogla i htela da trpi. Tako je bar ona nama rekla. A valjda joj se i deda (Mašin) dopao.
Majka je tukla, pa se udala da pobegne od batina. (Ne znam je li iz raja, naglavačke, izašla, ali je na brak nagonila.) Mene, očito, moja nije dovoljno. Trebalo je da me bije kao vola u kupusu. (Tucite svoje ćerke na vreme, ne vredi da kukate kad postanu usedelice.) ;)
Нема коментара:
Постави коментар