Saputnica u autobusu nedavno proba da me nagovori na promenu bračnog statusa. Lepa si, mlad... (a ne, to nije rekla), zgodna si, vredna si (i na kilo)... što da se osudiš na samoću! (A pametna? A duhovita? A maštovita, a? Ne vide žene to...)
Što da se ne udaš? U stvari, ispravi se odmah, ne moraš da se udaš... ali treba da imaš nekog... (Ko moja nastavnica ruskog iz osnovne što mi pre desetak godina reče da treba da imam nekog za "druženje", pojma nemajući koliko sam "nedruželjubiva".)
Pa dobro, ne sporim ja, slažem se da je udvoje i lepše i lakše (sem kad nije, i tad ne treba da traje). Ajd' porazmisliću, ako od tog može biti ikakve vajde...
Danas me mlada ženica (dok joj oko nogu obletaše malena ćerkica, a oko mojih sestričina), upita: Je li to tvoja (moja je, moja nego šta) ili od sestre? Od sestre, rekoh (jebiga, nisam je ja rodila). A ja mislila tvoja, kanda se razočara ona. I dodade neminovno: Pa šta čekaš?
Šta čekam?! Limun (zašećerićemo malo; nije zdravo, ali je ukusno)? Bukliju? Da umine ova vrućina, pa da odjurim do banke sperme (i panično zalupam na vrata: otvarajte, otvarajte ako boga znate, zadnji je čas; ne mogu više narod da sekiram -- daj da rodim, da se muka oslobodim)? Princa na belom konju (što, je po svoj prilici, ćopava raga, koja se jedva vuče)? Sudnji dan? Ili noć (pod okriljem noći to, da ne kažem ono, ipak češće, i ugodnije, biva)?
Da na vrbi grožđe rodi? Možda tad osvane dan da uskliknem: mir božji, i ja dete rodih!
Što da se ne udaš? U stvari, ispravi se odmah, ne moraš da se udaš... ali treba da imaš nekog... (Ko moja nastavnica ruskog iz osnovne što mi pre desetak godina reče da treba da imam nekog za "druženje", pojma nemajući koliko sam "nedruželjubiva".)
Pa dobro, ne sporim ja, slažem se da je udvoje i lepše i lakše (sem kad nije, i tad ne treba da traje). Ajd' porazmisliću, ako od tog može biti ikakve vajde...
Danas me mlada ženica (dok joj oko nogu obletaše malena ćerkica, a oko mojih sestričina), upita: Je li to tvoja (moja je, moja nego šta) ili od sestre? Od sestre, rekoh (jebiga, nisam je ja rodila). A ja mislila tvoja, kanda se razočara ona. I dodade neminovno: Pa šta čekaš?
Šta čekam?! Limun (zašećerićemo malo; nije zdravo, ali je ukusno)? Bukliju? Da umine ova vrućina, pa da odjurim do banke sperme (i panično zalupam na vrata: otvarajte, otvarajte ako boga znate, zadnji je čas; ne mogu više narod da sekiram -- daj da rodim, da se muka oslobodim)? Princa na belom konju (što, je po svoj prilici, ćopava raga, koja se jedva vuče)? Sudnji dan? Ili noć (pod okriljem noći to, da ne kažem ono, ipak češće, i ugodnije, biva)?
Da na vrbi grožđe rodi? Možda tad osvane dan da uskliknem: mir božji, i ja dete rodih!
Нема коментара:
Постави коментар