Brzo se zamori Matija, pa sve gleda kako da izvrda odlazak u vrtić. Nekad mu se spava. Nekad mu se igra, ali u dvorištu (i kako se njemu ćefne, a ne kako vaspitačice zapovede). Nekad je umoran od svega, hoće da predahne. I na sve pristaje, samo da ga te obaveze razreše. Slušaće babu, kako da neće, naravno da će slušati... samo da ne ide.
To nije u redu, pobunio se moj Kalimero (pa to je nepravda!), pet dana se ide u vrtić, a samo dva se ne ide. (Pa stvarno, valjda to treba na ravne časti: koliko obaveza, toliko zadovoljstva.) :)
Нема коментара:
Постави коментар