Kad obučem haljine do zemlje, desi se da se zateturam, da samoj sebi na rub zgazim pa posrnem... A ulazeći juče u autobus posegnuh za onom tablom pred prvim sedištem, pa na dečji kikot shvatim da sam dlan spustila na šaku nekog dečaka (koji se, iako sedeći, pridržavao).
Ta dvojica što seđahu i onaj jedan što je kraj njih stajao nešto se uzvrteše. Blenu ko ovnići i samo se smejulje, pubertetlije bubuljičave. Stojeći se malo prignu i tobože drugu prišapnu (isuviše glasno ili ja imam odveć dobar sluh): Koja je lepša? Ona u haljini, odgovori  (jednako tiho) upitani, dok sam se provlačila kraj njih. (A nije, samo bejah u  zelenoj dugoj i lepršavoj haljini, sa zelenim šeširom, pa neobičnija. Klinci izgleda više vole romantične varijante nego klasične (sestra mi je bila u crnim pantalonama i beloj bluzi). Onaj slučajni dodir, može biti, takođe je ostavio značajan utisak. I još neki tvrde da muškarci (ko da su ona žgepčad to) više vole plavuše. Eto, ni crvenom ne nalaze mane (na zabranjenoj trpezi, svi su plodovi primamljivi).)
Svašta, pomislih smejući se u sebi. Ne verujem da su stariji od šestog, uvrh glave sedmog, razreda. I oni, začudih se, primećuju preko tri decenije starije žene. Znam da se muški rod loži na starije, ali nisam očekivala da već tako rano srljaju u gerontofiliju. ;)