Gledajući me u gornjem delu kupaćeg, moja najstarija sestričina, pomalo prekorno, primeti: Kad sam bila mala, ti si meni rekla da nemaš grudi!

Moguće. Imam ja to običaj. Isto sam rekla i onoj drugoj. Ova treća se za to još ne interesuje (sve joj ravno... iako, bogu hvala, moj grudni koš nije).
A šta me košta da kažem, pa ako upali-upali. Doduše, ove dve su uporne da od mene (za deset godina -- deset godina) izvuku priznanje kako sam ista ko druge žene, tj. da grudi krase i mene. A ja se inatim: nemam i nemam... ko da su kod oba oka ćorave. One tek ponekad iskažu sumnju, uglavnom se da mi veruju prave.