Iz skrovišta sam izvukla stare slikovnice, pa smo ih razvukli (baš tako jer to su duugaačke knjige, koje se rasklapaju) po krevetu. 

Najviše su nas zanimale životinje. Naročito jedna veelika krava. K'ava, viidi, k'ava, uperiše prstom i Staša i Igtnjat. Ima rogove, pokaza on. A koji su joj ostali delovi, pitam, šta još ima. Šta je ovo? Rep. Šta je ovo? Piša, izlete se Matija. Ohoho, prsnuh u smeh, krava je višestruko obdarena polnim organima. Jesi li siguran (onda bi to bio bik), šta je to? Tu ide m'eeko, ispravi ga mlađi brat (koji češće obilazi štale po selu, vazda me tera da idemo u posetu kravama). Taako je, to je vime (a na vimenu ne vise piše). 

Juče je Staša za jednog beogradskog goluba rekla da je --vrabac. Ovu decu hitno treba voditi u zoološki vrt. Inače će imati problema s narodnom poslovicom: bolje vrabac u ruci nego golub na grani. A ako budu čekali da krava piški iz četiri piše, brontiraće joj vime.