Кад сам за Ускрс правила слаткише (волим ја тако за празнике да немам мере, па месим и месим), Маша је била моја асистенткиња.
Најпре припасасмо кецеље (ја плаву, она неку бабину шарену, а омању), спутасмо косе шналама и гумицама, опрасмо руке, засукасмо рукаве... па прионусмо на посао. Ја надзирем ванглу, а она инсистира не само да састојке додаје, но и да их сама досипа. Ја посегнем за чим, она скочи: могу јаа, могу јаа, моолим тее... ОК, ја напуним шољу брашном, она је изручи, једну, другу, трећу... Ја ставим двеста грама масти (две извршне кашике, тако сам утврдила једном и не мерим више), доспем шећер, она све виљушком сједини. Сад ћемо јаја! Ја ћу, ја ћу, потрчи одмах Маша. Принесе два јајета, а ја их узех да покажем како их једно о друго треба лупити и како отворити. Маша најпре гледа, а онда и сама дограби прстима. Отвори ми се љуска и забеле пред очима (ал' никако да се зажути)... Видиш, Машо, под љуском се налази опна, ала је ова чврста (док показујем како шта треба радити, ја дајем и упутства, изосим примедбе...). Никако да раскидам, па да ми жуманце и беланце куљну у ванглу. Коначно закопах прстима у то белило (и опет ми се ништа низ њих није слило). Машо, напокон дрекнух, одакле си узела јаја? С кревета, рече она.
Најпре припасасмо кецеље (ја плаву, она неку бабину шарену, а омању), спутасмо косе шналама и гумицама, опрасмо руке, засукасмо рукаве... па прионусмо на посао. Ја надзирем ванглу, а она инсистира не само да састојке додаје, но и да их сама досипа. Ја посегнем за чим, она скочи: могу јаа, могу јаа, моолим тее... ОК, ја напуним шољу брашном, она је изручи, једну, другу, трећу... Ја ставим двеста грама масти (две извршне кашике, тако сам утврдила једном и не мерим више), доспем шећер, она све виљушком сједини. Сад ћемо јаја! Ја ћу, ја ћу, потрчи одмах Маша. Принесе два јајета, а ја их узех да покажем како их једно о друго треба лупити и како отворити. Маша најпре гледа, а онда и сама дограби прстима. Отвори ми се љуска и забеле пред очима (ал' никако да се зажути)... Видиш, Машо, под љуском се налази опна, ала је ова чврста (док показујем како шта треба радити, ја дајем и упутства, изосим примедбе...). Никако да раскидам, па да ми жуманце и беланце куљну у ванглу. Коначно закопах прстима у то белило (и опет ми се ништа низ њих није слило). Машо, напокон дрекнух, одакле си узела јаја? С кревета, рече она.
Ама, ми као да изводимо народну приповетку Дјевојка цара надмудрила. Још ћу пилиће из куваних јаја (које баба на листу новина беше оставила) да излежем!
Нема коментара:
Постави коментар