Иста ја

Највише волим кад ми неко каже да моје сестричине, или бар нека од њих, личе на мене. Много то волим, чак и ако није истина. 
Али Миа ми, рекла бих, сличи и по нарави (не кажем да је то за њу добро, напротив). Некако је као ја занесена, осећајна је и болује и туђе болове.
Прошлог пролећа је с прозора гледала како им улицу насипају каменчићима и јадиковала: а ја сам навиклаа да возим бицикл по оном путуу...
На то се моја сестра разбеснела: нервира ме што се тако везује за све, и за стари пут... Иста ја!