Сестра насула пола чаше црног вина, па рекох, ај да узмем и ја (ваља наздравити, не рађају се бебе у фамилији свакога дана). Је ли лепо, питам. Она климне главом (после је утврђено да нам се укуси разликују, тј. ја сам вероватно веће извољевало). Међутим, трочлана комисија, коју су, поред мене, чиниле и моје сестричине, убрзо је закључила да је покисело. Ми волимо слаткооо (није ово био први пут да су сркутале из моје чаше; рачунају: све што могу ја, могу и оне). Додуше, њих две су неколико пута морале да цугну (ваљда да не погреше у оцењивању).
А иначе насула сам два-три прста. И то је било довољно да моји зетови, што су наспрам мене седели и циркали домаћу љуту, сместа исколаче своје очи, почну да се подгуркују и збијају шале на мој рачун (који може да се прави и без крчмара, али без њих двојице не може). /Тако они сваки пут кад ми у чаши спазе алкохол: дакле, у просеку једном годишње (кад трећи зет направи вишњевачу или кад ми дође, као сад, да мало будем порочна... и пијеем за твоје очии, и пијеем за твоју љуубаав, јер хоћуу да се смиириим...)./А онда су ми све време гунђали, куцајући се, што не испијем (већ једном), што не доливам још... Мисле да сам шљокара као они и да ћу насести на њихове форе (па, овако неискусну, да ме пиће обори с ногу).
Само наздрављју и подстичу нас да лочемо (али моје усне сваки пут кад накренем чашу једва да оно вино лизну; да је вишњевача, друкче би било). Рекох сестри: шта бисмо од других могле да очекујемо, кад ови наши (су), па хоће да нас напију. Први пут кад сам се удаљила од стола, сипали су ми ракију у чашу с обичном водом. Мисле да сам толика будала да не приметим, па да искапим тај бућкуриш. Е, жалим случај, план вам није успео.
Зајапурили се и само се клибере, а ниво ракије у флашици пред њима само опада.
Кад пођосмо кући, овај млађи, тако рече, "води" сваје, јер су се напиле. Тобоже их усмерава, ал' свастике се опиру (то пргаво, не да се ни повести ни потерати, а камоли за раме ухватити). Она друга, крочивши на друм, заиста загази у бару пред самом капијом. (Плакну ноге, па може право у кревет.) Муж пије, а жена посрће, чудна нека узрочно-последична веза. Па добро, докле ћеш више (да ме брукаш), упита је потом муж, докле више (што пијеш кад ти шкоди).
Ето, не попије жена ни по чаше вина, а већ је шаљу на састанак анонимних алкохоличара.
А иначе насула сам два-три прста. И то је било довољно да моји зетови, што су наспрам мене седели и циркали домаћу љуту, сместа исколаче своје очи, почну да се подгуркују и збијају шале на мој рачун (који може да се прави и без крчмара, али без њих двојице не може). /Тако они сваки пут кад ми у чаши спазе алкохол: дакле, у просеку једном годишње (кад трећи зет направи вишњевачу или кад ми дође, као сад, да мало будем порочна... и пијеем за твоје очии, и пијеем за твоју љуубаав, јер хоћуу да се смиириим...)./А онда су ми све време гунђали, куцајући се, што не испијем (већ једном), што не доливам још... Мисле да сам шљокара као они и да ћу насести на њихове форе (па, овако неискусну, да ме пиће обори с ногу).
Само наздрављју и подстичу нас да лочемо (али моје усне сваки пут кад накренем чашу једва да оно вино лизну; да је вишњевача, друкче би било). Рекох сестри: шта бисмо од других могле да очекујемо, кад ови наши (су), па хоће да нас напију. Први пут кад сам се удаљила од стола, сипали су ми ракију у чашу с обичном водом. Мисле да сам толика будала да не приметим, па да искапим тај бућкуриш. Е, жалим случај, план вам није успео.
Зајапурили се и само се клибере, а ниво ракије у флашици пред њима само опада.
Кад пођосмо кући, овај млађи, тако рече, "води" сваје, јер су се напиле. Тобоже их усмерава, ал' свастике се опиру (то пргаво, не да се ни повести ни потерати, а камоли за раме ухватити). Она друга, крочивши на друм, заиста загази у бару пред самом капијом. (Плакну ноге, па може право у кревет.) Муж пије, а жена посрће, чудна нека узрочно-последична веза. Па добро, докле ћеш више (да ме брукаш), упита је потом муж, докле више (што пијеш кад ти шкоди).
Ето, не попије жена ни по чаше вина, а већ је шаљу на састанак анонимних алкохоличара.
Нема коментара:
Постави коментар