Кад се мења пелена

Сташа се била укакила. Знате како се то најпре утврди? Уколико није било (а често не буде) звучних ефеката и нос на даљину не разабира јасно ситуацију у пеленама, онда га примакнеш дечјој задњици. Па ако се дете није укакило, лакне ти и осмехнеш се (евентуално наставиш да зуриш у Фејсбук), а ако јесте -- паднеш у несвест (нисам напоменула: сигурније је да пелену "одшкринеш" и у њу завириш).
Елем, Сташа се била укакила, али за то нико није знао. Мајка ју је раскомотила и опуштено одлепила пелену, не слутећи каква се опасност у њој крије. А кад је видела, нашла се у невољи и завапила у помоћ.
Позове мајка у помоћ бабу. Па јој четири руке не бејаху нека сигурација. Позове стога баба у помоћ  тетку (ко да ћемо репу чупати). Па једна за једну ногу, друга за другу, док се мајка укоштац с опасном материјом хвата (пазећи да ништа не замаже). 
А потом позив доби и тата, који стаде на врата, да с безбедне удаљености посматра како се операција одвија. И да се направи паметан, позвавши у помоћ и деду: хајде и ти (но деда се баш био изврнуо на кревету и не би се дигао кад би бомбе око њега падале)! Тобоже, толику смо дреку дигле око једног малог детета и његовог д... Дете, зете, јесте мало, али нимало безазлено оно што му је у пелену стало.