Свак је своје маме дете

Случајно сам чула разговор две бабе у трамвају. Једна другој говоре о својим родитељима. Једна позове телфоном оца, а он јој каже да му почиње серија или вести и да зове касније. Старији, кажу њих две (и саме у позном добу), воле тако на миру да гледају, имају своје ритуале. Старији, кажу... а саме се једва крећу (нарочито силазе из трамваја) и примичу осамдесетима.
Док имаш родитеље, увек имаш старије, и можеш се осећати младим. Свак је дете својих родитеља, па чак и кад родитељ има осамдесет, а дете двадесетак лета мање.

Кад сам ја била школарац, матор је био већ свако ко је имао двадесет пет година. Онда се граница померала. Сад кад у новинама прочитам да старица има шездесет година, ја не могу да верујем. Па моја мајка још није старица; баба је то била, али имала је преко осамдесет година.