"Читај", не дангуби

Пре неки дан у једном тржном центру спазисмо чувеног гинеколога како из самопослуге гура пуна колица намирница. Тај гинеколог надзирао је све трудноће мојих сестара. Тако сам и ја често боравила у његовој ординацији. Кад кажем ординација, мислим, наравно, на чекаоницу. Чекала сам сестре, евентуално који пут (У ординацији) гледала сестриће на монитору.
И мој зет, који је поменутога и приметио док смо излазили из једне радње, рече: јави се човеку! Шта ја имам да му се јављам, свашта. Па сваки је пут хтео да те прегледа, слага мој зет и не трепну. Боже, боже, што тај човек измишља, па и сам мисли да је истина. /Јесте да су ме једном-двапут СЕСТРЕ (доктор не вуче потенцијалне пацијенткиње за рукав, да не кажем...) упитале за кад имам заказано, али то је све, извукла сам се./

Синоћ у другом тржном центру, тачније у гаражи, одлучих да се ослободим једне од две мајице које сам на себи имала. Седнем у ауто, и кроз рукаве свучем бретеле. Али онда схватим да сам то погрешно и залуд радила. Куд сад да скинем мајицу, преко ногу? Морала сам да увучем руке у мајицу с рукавима, па онда да се ослободим оне друге. Док сам се око тога трудила, мој зет, стојећи крај аута, преузе на се улогу макроа и тобоже се обрати заинересованима (у близини, срећом, никога не беше): сто тридесет евра? ма не мораш, доста је и сто (лако је глогиње млатити туђим... разумете поенту)... Док сам се из мајице искобељала (врло успешно, тек ако ми је у том маневрисању једном севнуо бок или пинк брусхалтер), већ ми је цену спустио на две хиљаде. Динара. Разумем да је кренуо у озбиљну куповину (чим водиш жену, јасно је да ће новчаник бити ојађен, а у, ма колико дубоком, џепу, наступиће гадна осека), али за толико му није запело.

Нешто касније се из Кнеза ка гаражи у Народном фронту спустисмо преко места у Сремској на којем је некад био депо, а тамо се на клупама затекли неки мушкарци углавном (али не и искључиво): све два по два у мраку седе; и пију пиво, углавном. (Ништа чудно: вече угодно топло, у Кнезу нека манифестација, допире фина музика... уживају људи.) А мој зет (што ме уопште није изненадило) иронично примети: лепо си место нашла (да њиме прођемо); овде ти сваког дана читаш (тај човек никако да прихвати да кад кажем читаоница, мислим читаоница, све иза тога тражи неку метафору)?! Тај глагол је у његовим изјавама увек с наводницима (а ја "читам" у најмању руку  с библиотекарима по неким мрачним буџацима).
Е, овај човек је опседнут мојим не(ис)коришћеним сексуалним потенцијалом, рекох сестри, мојим еротским (не)животом. Не знам какву поруку покушава да ми пошаље (шта се он секира, кад моје "књиге" њему ни у џеп ни из џепа; воља ми да читам даноноћно, воља да на џепна издања пада прашина и паучина -- ја са својом библиотеком могу да чиним шта хоћу), можда како је сулудо  снагу и лепоту проћердавати (свастика лепа ко слика, а погрешне књиге чита).