Храни сестру да те уједе

Док је Игњат с татом скокнуо до неке радње, ми смо чекале у ауту.
Маша, која се враћала из школе, затражи да једе, тј. да јој извадим оустатак ужине из ранца. Шта је ово, спљескан сендвич, упитах. Онда нећу ни да једем, побудни се Маша. Ма хајде, ништа му не фали, само су га мало књиге притегле.
Док је Маша грицкала, Сташа се протезала ка њој и успевала да откине покоју мрву. Машо, дај јој мало. /Треба Машу подсећати да и другом ваља дати./ И Маша јој стави мрву у уста, а с мрвом и врх прста.  Сташа сместа стисну зубе као да ће комад меса да прегризе. А Маша врисну и пови се од бола, бризнувши у плач. Заборавила Маша да се прсти не трпају у лавље чељусти. Кад се мало примири, опет рекох: дај јој мало, видиш да тражи, али не стављај прсте. Не даам, и даље плачући обрецну се Маша на сестру, ја ти дајем, а ти ме једееш. /Навикни се, Машо, тек ће да те рањава; и мене су ове моје стотину пута за срце ујеле./
Мала је (изгладнела) сестра као пас, којег храниш да те уједе. У крилу теткином седела сестра мала, па се очас претворила у канибала.