недеља, 1. мај 2016.

Пушење убија

Јуче је Маша у неколико наврата ишчитавала присутнима (пре свега, пушачима) текст на паклицама цигарета. 
Ако не преврће очима и не гунђа, баба гледа, сркуће кафу и отпухује дим у даљину, пушећи још страственије.
Седне Маша на слободну столицу и удуби се у читање, као да, у најмању руку, има да савлада омању причу.
Пушење убија! Пих, од нечега мора да се умре! Дувански дим штети људима у вашој околини. Е за то ме баш заболе! (Не кажу, али сигурно помисле.) Потпуно је иста реакција пушача, не само у мојој кући.
Ако је састављач упозорења мислио да заштити бар непушаче, стављајући здравље пушача на прво, а здравље недужних људи у окружењу на друго место, погрешно је конструисао градацију. Ко над собом кроз дувански дим не зарида, што другоме живот крати (или квари) неће да га гане.

Нема коментара:

Постави коментар