Имам среће (што ми груди нису веће)

Братић је рекао да сам баш лепа. Сестрић је рекао да ми је хаљина топ. Снајка је рекла: стајлинг ти није за десетку него сто! Многи су рекли слично. Неки нису рекли ништа, гестикулирали су. А неки су само зурили.

Двадесетогодишњакиње су, рече ми једна, расправљале о томе да ли под хаљином имам брус. Немам, кажем (где да га ставим, дубок ми изрез и спреда и одостраг). А залепила си оно (тамо нешто, што служи за подизање и учвршћивање груди)? Нисам, кажем, осмехујући се. Па каакоо, збуни се она. Како? Децу немам, брус немам, имам среће! Није увек боље кад су груди веће. /И мали мрав би се сложио: залута ли под неке висеће, ни Интерпол га не би нашао. Кад поменусмо популарног, у народњаку опеваног, инсекта, сетих се скорашње (не)згоде (заграда се задржава само из угла мрава). Другарица ми се повери како јој неки мрав тумара по леђима. Можда је онај мали мрав, насмејах се (шта ми тешко кад мрав друге голица). Можда, сложи се и она, али, додаде, није у недрима (како има обичај) нестао... мада је тешко уочити разлику (најдуховитији су људи који се на свој рачун шале). Мали мрав је побркао лончиће (што му, претпостављам, не смета да свее дубљее луутаа). Или, како она накнадно рече, промашио страну света и нестао у непрегледној пустињи (духовита девојка шали се још имајући у виду свој грудни кош)./
Не могу ни (све) врло младе девојке без бруса да ходају. А шта ћеш, никад два добра заједно (мада би жене и јаре и паре): не иду (како би жене желеле) и велике и високо постављене груди. 

Елем, да се манемо ове дигресије усредсређене на недра, један мали је, сваки пут кад му у видокругу искрснем и нађем се надохват руке, отворено бленуо или ми бестидно опипавао хаљину (ложи га ваљда што је дуга, плава и што сија). /Што ти је данашња младеж куражна и предузимљива: то пипа и не пита, насрће без околишања./ И сваки пут га тата одврати, јер ваљда сматра да је старосна разлика (једва нешто преко четири деценије) међу нама неприхватљива (што су ти родитељи конзервативни!).
Мали је можда чуо кад сам на сав глас (као и увек) певала: уудааћуу сее за моомчићаа млаадаа... али нисам баш имала у виду неког у пеленама.