уторак, 10. мај 2016.

Куглице за клинце

За неки дан слатка једна девојчица слави шести рођендан. У играоници увек је и за мене резервисано место. У тој породици имам статус двоструке другарице: другарица мами, другарица ћерки (а другујем и са татом, с неким људима није тешко бити дружељубив)...
И питам малопре њену маму хоће ли правити кејкпопсе (оне колачиће у облику куглица, па натакнуте на штапиће, као лизалице). Даа, потврди она и додаде да су је већ три клинца питала исто. Ето, и ја четврта, клинка (што волим да се правим мала, а донекле ми и успева). Увек се ушуњам међ те клинце сладокусце па барабар с њима таманим колачиће. /Деца торту и не гледају, кад није кугличаста; а ја прво смажем торту, па се наврзем на куглице./
И чуди се моја другарица, та мама која прави јестиве укусне лоптице. Прошле године, каже, направила сам седамдесет, и ниједну кући нисам вратила (па није кад свима на растанку шаље понеку), остала сам без текста. Ма за текст мање-више, ваља понекад и заћутати, него што си остала без куглица.      
Ове године биће дупла доза. Ми клинци радујемо се томе.

Нема коментара:

Постави коментар